Iskrivajući istinu društvenih konvencija i granica među ljudima, "Kovači" kuju ono u šta je čovek naučio da veruje, čineći hvalospev ljudskom postojanju i oblikujući dokaz o besmislu svakog sukoba.
Junaci ovog komada pitaju se šta bi bilo da nisu išli u rat, da ih žena nije prevarila, da im je sin bio sin i tako dalje - navodeći nas na spontanu identifikaciju sa likovima i zapitanost kako bismo mi postupili na njihovom mestu. I sve to kroz neverovatnu komičnu vrtešku zasnovanu na jednostavnoj, komičnoj formi hipotetičkog govora, što znači - nestvarnom.
Istina o očinstvu tri kovača čije je sudbine ukrstio rat, naoružana brzim tempom komičnim zabunama kojima pisac pridodaje "ponavljanje" određenih reči i vešto izaziva smeh u publici, ukazuje a je ono štoa nas spaja mnogo više od onoga što nas deli.
Sve dok se ljudi dele na superiorne i inferiorne, sve dok boja kože, nacionalnost, vera, bol, seksualna orijentacija budu osnova za diskriminaciju, "Kovači" će biti aktuelan tekst sa kojim se vredi hvatati u koštac.
Nemanja Ranković