Ovaj komad se u originalu samo naizgled bavi procesom stvaranja umetničkog dela iako je i ta tema izuzetno lucidno i iščašeno razložena. Prava tema je ipak vezana za pitanja konstrukcije i rekonstrukcije identiteta, kao i za beskrupulozne manipulacije tim procesom.
Tekst u osnovi analizira društvo koje je pogubilo takozvani “moralni kompas” i koje onda, u potrazi za značenjem ili smislom egzistencije, razbija sve norme, predrasude, konvencije, naravno na štetu drugoga / ma kako blizak ili dalek taj bio. Ova adaptacija u osnovi približava tu temu našem okruženju / baveći se pomalo i pogledom na naše društvo analizira i razloge zbog kojih je izuzetno lako sravniti kako jednu kulturu tako i ljude koju tu kulturu čine.
Martin Krimp u svom komadu iznosi potpuno ispravnu dijagnozu trenutka u kojem živimo –njime defiluju (i caruju) prozaični čankolisci i karijeristi, oni koji se više i ne trude da sakriju tragove svoje bezobzirnosti. U tom smislu ne čudi ako nam se sve ono što nas okružuje učini kao banalno, licemerno i glupo ispolitizovano.
I mada je Krimpova drama napisana još početkom devedesetih, ovaj miks parodičnosti, gorke ozbiljnosti i jednostavnosti koja provocira, odupire se upadanju u zaborav. Pre svega, reč je o jednom od onih tekstova koji se bore protiv dosade u pozorištu a karakteriše ga izraziti verbalizam sa humorom koji, po svojoj diskretnosti i preplitanju ironije i ciničnosti, pomalo podseća na neurotični stil svega onoga što radi Vudi Alen. Krimpov jezik vrvi od citata, slogana i klišea, od kojih se stvara jedna nova autonomna celina koja preterano ne haje za pozorišne (i druge) konvencije. Ono što je zajedničko svim tim jezičkim bravurama jesto to što su, uprkos svojoj neospornoj duhovitosti, zasnovane na dubokom pesimizmu prema savremenom svetu.
Ta slika se kod Krimpa dalje prelama kroz fenomen aktuelne umetničke prakse u kojoj prednjače osrednjost i beznačajnost. U Krimpovom svetu (a i u našem) više ne postoje ni umetnici ni umetnost, postoje samo mašine za pravljenje novca i industrija koja taj obrazac ohrabruje. U takvim okolnostima i najbrutalnija fizička nasilja postaju gotovo smešna u odnosu na mentalne presije koja se svodi na jednostavan obrazac - ko nije dovoljno komercijalan bez milosti se odbacuje i napušta. Ekspolatacija do krajnjih granica koju sprovode oni koji tuđe priče pakuju po vlastitom nahođenju, bez poštovanja ikakvih pravila.
Da bi bili u dosluhu sa aktuelnim, sa onim što može dobro da se proda, likovi u drami uporno menjaju svoje maske, stvaraju nove slike o sebi tokom stalne umetničke potrage za „izvornim nadahnućem“. Jedini problem je u tome što se njihova potraga ispostavlja kao jalova budući da iza nje nema aktivnog odnosa prema svetu u kojem žive, kao ni svesti o tome da u njihovim životima mnogo toga, već duže vreme, ne funkcioniše kako treba. U tom ključu, maske mogu lako da se poskidaju ali šta ako ispod njih i nema ničeg drugog osim maski...
Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija
centrala (031) 522-097, 519-966
|
|
od 1-7. novembra 2022.Sve o njemu i prethodnim festivalima pogledajte na: |
Četvrtak 1. jun u 11:00
DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA
Mala scena Užice
Petak 2. jun u 12:00
DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA
Mala scena Užice
Četvrtak 8. jun u 20:00
PREMIJERA
R.U.R.
ROSUMOVI UNIVERZALNI ROBOTI
Karel Čapek
Adaptacija i režija: Dragana Varagić
Velika scena Užice
Utorak 13. jun u 20:00
59. Festival ''Joakim Vujić''
MESEC(DANA)NA SELU
ZAJEČAR
Četvrtak 15. jun u 20:00
Prva repriza
R.U.R.
ROSUMOVI UNIVERZALNI ROBOTI
Karel Čapek
Adaptacija i režija: Dragana Varagić
Velika scena Užice
Ponedeljak 26. jun u 20:00
Gostovanje
D PIG
FOČA
