Branislav Nušić (Beograd, 20. oktobar 1864.-Beograd 19. januar 1938.) je naš najznačajniji komediograf i svakako, najomiljeniji, ne samo kod publike već i kod glumaca i uprave pozorišta, jer je sa njim u dvoranu stizao bolji prihod od ulaznica ali i vedar duh i značajna doza optimizma koja nam je danas potrebnija više nego ikada. Pored dramskih dela, posao je i romane, eseje, priče, a napisao je i prvu srpsku Retoriku koja se i danas izučava na mnogim fakultetima u Srbiji, pa i na Pedagoškom fakultetu u Užicu.

Pedro Almodovar je svoju junakinju kreirao u periodu umetničkog procvata koji je nastao nakon pada Frankove diktature. Pokret „La Vida Madrilena“ nije se poklopio samo sa jačanjem tadašnje španske ekonomije. On se na svim nivoima, a pre svega u kreativnom kontekstu, prelio iz prestonice i ostavio snažan utisak u svim sferama društvenog života širom države.

Više od pedeset godina je prošlo od kad je Šizgal ovim svojim komadom prozvao ljude koji se muče da izgovore jednu reč, koji se koprcaju da bi shvatili šta ona zapravo znači, koji je tretiraju kao nešto što dobro zvuči na reklami i lepo izgleda na filmu, ali u životu ne umeju da je dožive i da je puste u svoje srce. Jedan od likova čak kaže: „LJUBAV – kakva pomodna reč“.

Komad Boli kolo kao polazišnu tačku, svojevrsni lajtmotiv, čime se i uspostavlja tematski okvir sadržaja, uzima stvarni događaj ubistva gde je izvršilac na društvenim mrežama, nakon čina,
obrazložio svoj postupak, ukazao na uzroke i krivce, odao počast svojoj ubijenoj ljubavi i celu ispovest završio izjavom - ''nisam hteo jbg''. Ova rečenica je nadalje često citirana, postala je deo pop kulture, prepoznatljiva je kao toponim za - u ovom konkretnom slučaju krajnje paradoksalno – neostvarenu ljubav, oslanjajući se na čuveni lokalni mit o strasti ''na balkanski način'', gde se ljubav graniči i/ili izjednačava sa smrću, emocije su afektirane, krvoločne u svojoj manifestaciji, život je dert a nagoni uzimaju primat nad etikom i zakonima. Gore naveden primer ubistva ilustruje fenomen ovih prostora – ''balkansku strast'', gde se, ispod flambojantnog, ekspresivnog, čulnog miljea a la Kusturica, zapravo egzotizuje patrijarhalno, konzervativno ustrojstvo polova, gde se šovinizam, mačizam, seksizam uzima kao podrazumevani referentni sistem koji podržavaju i muškarci i žene.