Sidebar
Iako je komad lokalizovan on nije lokan. Tekst koji nosi suptilne reference i banalne, skoro vulgarne parole, isprepletan je sa scenama nasilja kao nečim najprirodnijim, čak ritualnim. Postoji pozorišna izreka, koja je skoro žanrovsko pravilo, da se komedije završavaju svadbom a da tragedije tako počinju. I ovde se treba poigrati sa tim kvazi hepi endom koji odbija da bude razrešenje.
Branko Ćopić je jedan od pisaca koji su obeležili brojna detinjstva naših ljudi, čovek čije likove i knjige volimo, i voleli smo, celog života. Od Nikoletine Bursaća do Bašte sljezove boje, Ćopić nas je pratio tokom odrastanja, i kasnije. Dosta toga je i dramatizovano, za pozorište i za film. Ali manje je poznato da je Ćopić pisao i drame, u kojima nailazimo na sve ono što postoji u njegovim knjigama i po čemu ga pamtimo. Jedna od tih drama je i ova koju smo sada postavili u Užičkom pozorištu - Odumiranje međeda.
Ulazim u teatar na „mala vrata“, kao da mi je Pera pisar iz Administrativnog odeljenja dojavio, a Ujka Vasa zauvek uveo u spisak, da je pozorišna scena, a ne filmsko platno, u ovom trenutku moga života, moje prirodno umetničko stanište.
Zove me Nemanja Ranković, „hudruk“ Narodnog pozorišta iz Užica, i obaveštava me da treba da postavim na scenu ovog pozorišta, od čijeg pomena me podilaze žmarci, komad Miodraga Ilića o Nušićevoj Živki ministarki, Žanki Stokić.
Za mene je "Smećarnik" priča o "matricama" koje postoje iza svih "formi" kroz koje se naša stvarnost odigrava, tobože menja, raspada u "haosu" ili se pak smiruje u nekakvom prividu reda...istorija ima svoj tok, naše društvo prolazi kroz mnogobrojne krize u procesu napredovanja, demokratizacije, približavanja civilizovanom svetu...ali kakav god da je tok naše istorije određeni scenariji se ponavljaju....naš mentalitet ima sklonost prema specifičnim "modusima" kako će se peoblemi rešavati, prevazilaziti ili pak dodatno generisati...te "matrice" ne menjaju se kakva god da je ideologija na vlasti u Srbiji.
Bajka „Snežana i sedam patuljaka“ pojavila se 1812. iz radionice Braće Grim i veoma brzo bila prihvaćena i od dece i od njihovih roditelja. Planetarni uspeh ova bajka doživljava 1937. godine nakon ekranizacije i nastanka popularnog crtanog filma Volta Diznija. Po zaradi, ovaj film je već tada, nadmašio i čuveni film "Prohujalo sa viho-rom" , a rado se gleda i danas.
Koprodukcija: Bitef teatar / Prvo prigradsko pozorište - Puls teatar Lazarevac / Narodno pozorište Užice
Jugoslavija dobija dimenzije nekakve izgubljene, mitske zemlje, i za one koji su je dobro poznavali jer su živeli u njoj, i za one koji su o njoj imali nejasnu predstavu. Međutim, dobivši dramu "Los Yugoslavos", pre no što ću je pročitati, upitao sam se šta jedan Španac zapravo zna o Jugoslaviji i konceptualnoj nacijiJugoslovena. Jugosloveni Juana Mayorge su metafora , drugo ime za sve što se dematerijalizovalo, za šta nismo sigurni gse se nalazi, o čemu imamo neku nejasnu idealizovanu predstavu ali za čim čeznemo, žudeći za toplinom, spontanošću, strašću koju pripisujemo tim neuhvatljivim pojmovima.
Komad je napisan kao kritika plemstva i njegovih mahinacija, ali je, istovremeno, i odraz tipičnih ljudskih osećanja i ponašanja (ljubav, moć, dužnost)... Upravo taj segment o ljudskim osećanjima i racionalnom principu spoznaje, inspirisali su me da se uhvatim u "koštac" sa Šilerovim komadom. Kako moju pozorišnu pažnju privlače teme o porodici i emotivnoj strukturi porodičnih odnosa, akcenat u komadu je na nemogućoj ljubavi dvoje mladih koji, po ka zna koji put u svetskoj literaturi, bivaju koleterarna šteta "velikih odluka".
Tema Brešanove drame o pokvarenosti ljudi i njihovoj pohlepi nije se promenila u novom društvenom uredenju ni skoro pola veka od njenog nastanka. Naprotiv, tekst “Svečane večere u pogrebnom poduzeću” samo potvrduje da je gramzivost u današnjem vremenu postala još izraženija, a tranzicija se samo pokazala kao podobno tlo za sve vidove ekonomskog kriminala i izoštrenija devijacijama vremena u kome živimo.
Drama SISTEM je metaforična priča o pokušaju sloma ljudskog duha. U prazom prostoru se ne događa nista sem smrti. Čije? Zar je bitno? Uvek se radi o životu ili smrti. Ne postavlja se pitanje KO JE KRIV? Već KO ĆE PLATITI GREŠKU? I da li je ono što vidimo zaista to. Apsurd je ključ psihologije. Šta je vrednije, čin ili "legende"?
More...
"Skučeni vidici i siromaštvo duha bitno obeležavaju naše društvo. Osećanje promašenosti i prikaraćenosti proizvodi u ljudima zlobu i okrutnost ili infantilnu idealizaciju. Ako u Simovićevom komadu potražimo ogledalo naše današnjice, suočićemo se sa tragikomičnom slikom nas samih kao i ljudi koji su gotovo u potpunosti izgubili osećaj za lepo i dobro u sebi i u drugome, i sveli se na uživanje u patnji."
После три године и сто шеснаест успешно изведених летова, када су га скоро сви већ отписали као дотрајалу и ислужену машину и послали на отпад, на ужичко позоришно небо се поново винуо „БОИНГ – БОИНГ“! Та, некада моћна летилица је, захваљујући онима који су увек веровали у њу, вратила некадашњи сјај и снагу да својим путницима опет приушти несвакидашњу забаву током лета. Захваљујући квалитету нове, младе посаде „БОИНГА“, која је за врло кратко време успела да савлада све замке и тешкоће летачке обуке, а због чега им изражавам дивљење и захвалност, можете и Ви, драги поштоваоци наше куће, да уживате пловећи ведрим небом здравог и окрепљујућег смеха.
Капетан
Слободан Љубичић
Naša Trnova Ružica većim delom je nastala iz istoimenih bajki Šarla Peroa i braće Grim i istoimenog crtanog filma Volta Diznija iz 1959, odnosno iz scenarija tog crtanog filma, čiji je zaplet smislio Erdman Peneru.
Ipak, važno je znati da je većina bajki nastala u Srednjem veku, kao priče pričane u bircuzima. Kasnije, one postaju neka vrsta “žute štampe” u kojima su se prepričavali događaji iz dvorova, puni ružnih detalja. Zato te priče nisu bile pričane kući, deci, nego samo u starijem društvu.
Prica o prijateljstvu me u ljudima koja govori da covek kroz život ne može ici sam, da treba one koji ce mu pomoci, prijatelje na koje ce se osloniti.
Zašto se bajka DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA igra baš 2011. godine u Užicu,170 godina posle od kada ju je Karel Erben napisao i objavio u Pragu, i 56 godina od prve predstave po ovoj bajci za koju je tekst napisao i režirao Mladen Širola u Zagrebu?
Trg partizana 12 - 31000 Užice, Srbija
centrala (031) 522-097, 519-966
|
|
od 1-7. novembra 2023.Sve o njemu i prethodnim festivalima pogledajte na: |
Pozorište na socijalnim mrežama
Ovog meseca na programu
Utorak 2.april u 20:00 č
Druga repriza
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
LJubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Sreda 3.april u 13:00 č
Gostovanje
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
POŽEGA
Četvrtak 4.april u 20:00 č
Gostovanje
MESEC(DANA)NA SELU
I.Turgenjev
Milan Nešković
POŽEGA
Petak 5.april u 20:00 č
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
LJubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Ponedeljak 8.april u 12:00 č
Gostovanje
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
POŽEGA
Utorak 9.april u 20:00 č
Baletska predstava
NP u Beogradu
KOPELIJA
U čast LJubinke Dobrijević
Velika scena
UŽICE
Petak 12.april u 20:00 č
R.U.R.
ROSUMOVI UNIVERZALNI ROBOTI
Karel Čapek
Dragana Varagić
Velika scena
UŽICE
Utorak 16.april u 20:00 č
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
LJubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Četvrtak 18.april u 20:00 č
VALPURGIJSKA NOĆ
Velimir Lukić
Snežana Trišić
Velika scena
UŽICE
Ponedeljak 22.april u 20:00 č
Gostujuća predstava
ČEZNEM DA VAM KAŽEM
Velika scena
UŽICE
Sreda 24.april u 12:00 č
DUGONJA,TRBONJA I VIDONJA
Otkupljena predstava
Spasoje Ž.Milovanović
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE
Četvrtak 25.april u 20:00 č
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
LJubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Petak 26.april u 18:00 č
DUGONJA,TRBONJA I VIDONJA
Spasoje Ž.Milovanović
Nemanja Ranković
Mala scena
UŽICE
Utorak 7.maj u 20:00 č
VALPURGIJSKA NOĆ
Velimir Lukić
Snežana Trišić
Velika scena
UŽICE
Četvrtak 9.maj u 20:00 č
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ljubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Subota 11.maj
9.Međunarodni baletski festival
U organizaciji Baletskog studija ,, Maga Magazinović''
Velika scena
UŽICE
60.Festival profesionalnih pozorišta Srbije ,,JOAKIM VUJIĆ''
Od 13.do 20.maja
Ponedeljak 13.maj u 20:00 č
NP Užice
PUTUJUĆE POZORIŠTE ŠOPALOVIĆ
Ljubomir Simović
Milan Nešković
Velika scena
UŽICE
Utorak 14.maj u 20:00 č
Regionalno pozorište Novi Pazar i Beogradsko dramsko pozorište
LJUDI BEZ GROBOVA
Enes Halilović
Stevan Bodroža
Velika scena
UŽICE
Sreda 15.maj u 20:00 č
Narodno pozorište Niš
KOŠTANA
Bora Stanković
Jana Maričić
Velika scena
UŽICE
Čevrtak 16.maj u 20:00 č
Kraljevačko pozorište
BOG MASAKRA
Jasmina Reza
Igor Pavlović
Velika scena
UŽICE
Petak 17.maj u 20:00 č
Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac
BURE BARUTA
Dejan Dukovski
Gorčin Stojanović
Velika scena
UŽICE
Subota 18.maj u 20:00 č
Šabačko pozorište
GOSPOĐA MINISTARKA
Branislav Nušić
Olja Đorđević
Velika scena
UŽICE
Nedelja 19.maj u 20:00 č
Kruševačko pozoriše
REŽIM LJUBAVI
Tanja Šljivar
Snežana Trišić
Velika scena
UŽICE
Ponedeljak 20.maj u 20:00 č
Gradsko pozoriše Čačak
KO IGRA SONJU SAVIĆ?
režija i koncept Andraš Urban
Velika scena
UŽICE
23,24. i 25.maja
DŽEZ FESTIVAL
Velika scena
UŽICE
Utorak 28.maj u 11:00 č
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
Velika scena
UŽICE
Sreda 29.maj u 12:00 č
PALČICA
Po motivima bajke
Nemanja Ranković
Velika scena
UŽICE
Petak 31.maj u 20:00 č
Gostovanje
ŠTA ME OPET SNAĐE
Monodrama Anđelke Stević Žugić
Velika scena
UŽICE
