Naša Trnova Ružica većim delom je nastala iz istoimenih bajki Šarla Peroa i braće Grim i istoimenog crtanog filma Volta Diznija iz 1959, odnosno iz scenarija tog crtanog filma, čiji je zaplet smislio Erdman Peneru.
Ipak, važno je znati da je većina bajki nastala u Srednjem veku, kao priče pričane u bircuzima. Kasnije, one postaju neka vrsta “žute štampe” u kojima su se prepričavali događaji iz dvorova, puni ružnih detalja. Zato te priče nisu bile pričane kući, deci, nego samo u starijem društvu.
Prica o prijateljstvu meu ljudima koja govori da covek kroz život ne može ici sam, da treba one koji ce mu pomoci, prijatelje na koje ce se osloniti.
Zašto se bajka DUGONJA, TRBONJA I VIDONJA igra baš 2011. godine u Užicu,170 godina posle od kada ju je Karel Erben napisao i objavio u Pragu, i 56 godina od prve predstave po ovoj bajci za koju je tekst napisao i režirao Mladen Širola u Zagrebu?
Teško je pred vaše gledanje „Narodnog poslanika“, Branislava Nušića u izvodjenju ansambla Narodnog pozorišta Užice, odoleti obećanju da ćete videti dobru predstavu.
O punom pogotku stavljanja na repertoar dramskog teksta najboljeg srpskog komediografa ne bi trebalo da se troše reči.
Šta je „Trtica Rajske Ptice“?
Pazi, svakako ćeš da saznaš nešto o neuhvatljivoj rajskoj trtici ako pogledaš predstavu koja se baš tako zove. Saznaćeš nešto ali nikad sve. Jer, baš sve o ovoj vrhunskoj tajni niko neće moći da ti kaže! Zato je to i tajna. I to vrhunska.
Ovaj komad se u originalu samo naizgled bavi procesom stvaranja umetničkog dela iako je i ta tema izuzetno lucidno i iščašeno razložena. Prava tema je ipak vezana za pitanja konstrukcije i rekonstrukcije identiteta, kao i za beskrupulozne manipulacije tim procesom.
Koristeći tehniku blisku modelu drame u drami, autor Stiv Tešić u ovaj porodični komad implementira psihološka, socijalna i ontološka pitanja savremenog sveta na koja teško nalazimo odgovore. Šta je to što danas – u vremenu izgubljenih iluzija, u vremenu cinizma i otuđenja – još može da nas pogodi, šta nam uopšte deluje dramatično? Pratimo tragedije izražene u brojkama, slušamo o ovoliko ili onoliko hiljada mrtvih i unesrećenih, ležerno prelazimo preko „pitanja Kurda“ ili bilo koje slične teme koja vremenom izaziva samo zamor i dosadu, i pri tom bizarno, estetski samozadovoljno pronalazimo da u ovome svetu postoje skladne tragedije najvišeg reda. Izgubivši empatiju sa tragedijom drugog, odustavši od saosećanja sa tuđom patnjom, odustajemo i od sebe samih.
PORFIROGENEZA, u internoj mitologiji, za koju je ova reč izmišljena, znači „genezu krvopijstva“. Reč je o onoj vrsti krvopijstva koje i danas zaokuplja našu stvarnost. Tema je, u stvari, toliko ozbiljna da joj se sme prići samo komediografski, „neozbiljno“. Jedina prava osveta krvopijama koje nam već vekovima sede za vratom jeste ismevanje, a ako u grotesknom pogonu parodije budemo i sami žrtvovani, utoliko gore po nas same. Šta drugo i zaslužuju ovce, koje su se ponadale da će ih vuk pustiti na miru, ako ga prethodno nahrane sopstvenom krvlju...
Podsećajući da je Aristofan jedan od najpoznatijih grčkih komediografa, i da je po oceni svetskih teatrologa "Lizistrata" njegov najbolji tekst, Popović je rekao novinarima da će u 65-godišnjoj istoriji užičkog teatra, sa 510 premijera, ovo biti prva premijera nekog antičkog komada.
Pozorišna drama Kraj vikenda demistifikuje tradicionalne bračne uloge. Bračni partneri, u odnosu u kojem se jedan supružnik žrtvuje za drugog, gde se izgubila početna bliskost i ljubav, pronalaze načine da se međusobno muče. Na kraju, oni ponovo nalaze privlačnost, koja ih spaja.
Predstava Došljaci plod je višemesečnog istraživanja ekipe brojnih saradnika, različitih generacija i umetničkih opredeljenja, iz koga su nastala dva autohtona scenaska dela koja su ponajviše povezana našom željom da odgovorimo na neka pitanja koja postavlja delo Milutina Uskokovića. Ulični performans Došljak i predstava Došljaci naše su kolektivno razmišljanje vezano i za teme uskokovićevog romana i za mogućnosti njegove savremene interpretacije.